Kada pomislimo na Nigeriju, svima je to asocijacija na afričku zemlju ,gde žive ljudi iste rase i svi su Nigerijci, zar ne? E, to je pogrešno. Nigerija je mnogo više od toga. Nigerija je raznolika, skoro kao Amerika ili Engleska, i u svom jedinstvu, jako podeljena.
Da za početak, da dam malo statistike. Nigerija ima zvaničnu populaciju od 200,000,000 (dvesta miliona) ljudi. Da, da, dobro ste pročitali. Svi već znamo da je mapu napravio beli čovek pa samim tim povećao izgled evropskih i američkih zemalja. Nigerija je zemlja sa najvećim brojem stanovništva u Africi i mnogo veća teritorijalno nego što je prikazana na mapi sveta. Demokratska je zemlja, ili bar na papiru. Na čelu države je predsednik. U Nigeriji živi oko 400 plemena, i oni su podeljeni u 36 pokrajine. U Nigeriji vladaju dve religije- islam i hrišćanstvo. Hrišćanstvo se dalje deli na različite crkve (katolička, anglikanska itd…) a islam u različite grupe.
Dakle, Nigerijci mnogo vole da se dele. Prvo se dele plemenski, pa po pokrajini. Često ćeš čuti: “On je moj (ime plemena) brat” ili “takvi su ti ljudi iz te pokrajine. Pokrajine se dalje dele na par zona, zone na mesne zajednice, mesne zajednice na gradove i sela i tako dalje. Nigerija me često podseti na staru Grčku. Za one koji ne znaju, stara Grčka je bila podeljena na manje države i svaka je imala svog vladara. Države su medjusobno stalno ratovale, medjutim, kad bi ih neko sa strane napao, svi bi se ujedinili i zajedno se branili, ponosno. Tako su i Nigerijci. Postoji mnogo podela, klasnih i ostalih diskriminacija, manjak ljubavi izmedju nekih plemena ili pokrajina. Ali na kraju krajeva, pored svih različitosti, oni žive u jedinstvu sa mnogo sukoba ali svi su ponosni Nigerijci.
Ali hajde malo da objasnim plemena i kako to funkcioniše. Nekad isto pleme živi u jednoj pokrajini, ali većina pokrajina ima više plemena. U Nigeriji su dominantna tri plemena- Hausa, Yoroba i Igbo. Oni su najmnogoljudniji. Svako pleme ima svoj jezik. Često će dva Nigerijca da pričaju na svom lokalnom jeziku, a treći ne može uopšte da ih razume. Zvanični jezik je Engleski. Neki Nigerijci koji nemaju priliku da idu u školu ga nikad ne nauče, dok neki govore ulični Engleski – oni ga zovu “Pidgin English” (Pigeon Engish). Taj Engleski je toliko nepravilan, da često, koliko god da dobro pričaš engleski ne možeš da ga razumeš. To na primer zvuči ovako:
- “How you day?” (How are you?)
- “I dey fine” (I am fine),
- “Wetin dey happen” (What’s going on?)
- “Wahala” (Trouble)
- “Comot” (Get out)
- “I wan chop” (I want to eat)
- “Chop ma money” (Spent my money)
- “Abeg” (Please),
- “Abi” (Isn’t it?),
- ” Na so?” (Is that so?)
- “Wayo” (trickery),
- “I go land you slap” (I will slap you)…
Ako živiš u Nigeriji, moraš da znaš sve ove reči jer se upotrebljavaju u svakodnevnom govoru (wahala, na primer).
Hausa pleme je poznato po zemljoradnji i oni bukvalno hrane celu Nigeriju. Takodje su vredni radnici. Yoroba se smatraju najobrazovanijim plemenom, dok je Ibo pleme gledano kao najmodernije i u proseku najbogatije. Kao što rekoh, svako pleme ima svoje drugačije običaje, kulturu, jezike, tradicionalnu nošnju i verovanja. Svako pleme ima svoju muziku i svoj tradicionalni ples. Uglavnom se svi plaše crne magije i veštičarenja. Neka plemena seku ili gore obraze bebama, da bi im rano napravili ožiljke radi raspoznavanja, neki samo iz plemenske tradicije a drugi iz različitih razloga.
Jedan arhitekta koji je radio za moju firmu je iz plemena Igala, i iskoristila sam priliku da ga pitam zašto neki njegovi podredjeni radnici iz istog plemena imaju po jedan dubok ožiljak u svakom obrazu ispod očiju. On mi je objasnio da je ta tradicija počela mnogo ranije, da bi se pleme razlikovalo od Ibo plemena koje je bilo u ratu i time se zastitili. Danas, neki ljudi veruju da je to neka vrsta zaštite od demona i zbog toga nastavljaju tradiciju.
Neka plemena i dalje praktikuju pravljenje tih ožiljaka koje oni zovu ” plemenski znak”, tetovaža, nošenja odredjenih kapa da bi označili plemensko poreklo itd. Mnoga plemena imaju svoje kraljeve, i kraljevi nose specifične kape i štapove sa perjem ptica da bi se označili. Neki i dalje praktikuju tradicionalne rituale, oblačenja u stare nošnje i ples koji predstavlja molitvu uz pesme na njihovom jeziku i bubnjeve. Postoje godišnje istorijsko pravljenje maskarada i festivala. Neka plemena i dalje veruju da deca koja mnogo vrište i plaču su zaposednuta demonima, dok jedno pleme jede pacove (“bush meat”).
Ma nema šta nećeš videti i čuti u Nigeriji. Sa druge strane, videćeš Nigerijce toliko modernizovane, da ne možeš da ih ni povežeš sa svim što sam prethodno ispričala. Najnovije kuće, automobili, markirana garderoba, instagram, ajfon, goli stomaci i kratke suknje i obrazovanje isto, pa i jače nego na zapadu.
U njihovom umetničkom selu, videćeš kolibice pune tradicionalnih suvenira i umetnosti, koje prodaju ljudi u plemenskim nošnjama, dok na zvučniku se čuje 50 cent “Many men”. Na putu pored najnovijeg blindiranog “Leksusa” voziće se trocikl sa po četiri, pet ljudi unutra. Pored najmodernije kuće biće koliba sa četiri zida. Ma nema šta nećes videti i čuti u Nigeriji!
Pokušala sam vrlo kratko da sažmem sve kontradiktornosti i ujedinjenosti Nigerije. Naravno, ovo su sve moje buduće teme. I da godinama pišem svaki dan o Nigeriji ne bih sve uspela da ispričam i dočaram. No, pre nego što završim ovu priču, volela bih da podelim još jednu bitnu činjenicu, vrlo interesantnu za sve ne-Nigerijce.
U Nigeriji možeš da imaš koliko hoćeš žena! Dobro, ne baš koliko hoćeš, ali u Nigeriji je poligamija normalna. Muslimani mogu zvanično da ožene četiri žene. Hrišćani mogu jednu da ožene zvanično, a ostale mogu da ozene tradicionalnim brakom. Ne, nema veze sa religijom! Svima je dozvoljeno. Naravno, muškom delu populacije. I većina žena zna jedna za drugu, i to je sasvim u redu. Neretko zene zive u istoj kući sa svojom decom.
Imati veliki broj dece je vrlo bitno za Nigerijce oba pola, i to je počelo još od davnih vremena, kada se vecina ljudi bavila zemljoradnjom. Veliki broj dece je predstavljao simbol bogatstva, jer su deca bila potrebna da pomognu oko zemlje. Dakle, što više dece, to znači da imaš mnogo zemlje, što dalje znači da si bogat. I danas je kod bogatih mnogo dece simbol statusa, dok je kod siromašnih nešto kao znak muškosti ili ženskosti. U nekim slučajevima, neobrazovanja. Većina žena ima minimum četvoro dece, a muškarci i po desetak sa različitim ženama.
Jedan od radnika u mojoj firmi, hrišćanin je jednom prilikom došao da traži pozajmicu jer mu se žena porodila. Kad sam ga upitala koje mu je to dete on je rekao četvrto. Bila sam šokirana i pokušala sam na “Pidgin English” da mu objasnim da s obzirom da samo on radi, treba da stane sa decom jer nema kako da ih izdržava sa svojom platom. On se složio, ali nakon godinu dana, opet je došao po pozajmicu jer mu se žena po peti put porodila. Nakon što sam ga pitala zašto, on mi je rekao: “Pokušao sam da objasnim svojoj ženi, ali ona se ljuti i kaže da ako joj ne pravim decu, sigurno je više ne volim ili imam drugu.”
Druga priča koje me je iznenadila, sa mojim potpuno drugačijim vaspitanjem o braku, deci i sličnom, je čovek muslimanske veroispovesti, dobrostojeći, koji je pričao potpuno normalnim tonom kako je dobio dvadeset sedmo (27) dete, i baš pre neku noć je sazvao sastanak sa svim svojim ženama (nije rekao koliko njih je u pitanju) i rekao im : “Nema više dece dok se ne popravi ekonomsko stanje!” Dodao je kako su se pobunile, ali “eto, takva je situacija u državi”. Najviše me je iznenadio normalan ton kojim je to rekao i kako drugi Nigerijac koji je bio sa nama nije odreagovao, kao da nije ispričao ništa čudno. I u Nigeriji, to zaista nije čudno.
Eto, za sve muškarce iz kultura koje ne podržavaju poligamiju, a koji obožavaju istu, Nigerija je odlično mesto za život!
Ljiljani iz blata 
Lepo predstavljena Nigerija.
❤
LikeLike